Meda peva bluz Dusan Kovacevic

str223
tezina oko 250g
dim 16x24cm
izdavac Blic

Posle izdanja na engleskom, Bruin Sings the Blues, roman Dušana Kovačevića vraćamo u „ ozbiljne korice` i u originalu. Kao i u prvom romanu Bila jednom jedna zemIja, Dušan Kovačević i u Medi uspeva da očuva briljantnu duhovitost replika, burleskne situacione obrte, fantazmagorične slike „ stvarnosti`, toliko karakteristične za njegove drame i filmove. Filmičnost priče o medvedu koji govori vodi nas u avanturu stalnogpoređenja stvarnosti cirkusa i cirkusa stvarnosti kroz koje prolaze Kovačevićevi junaci. Meda peva bluz je roman kojim kroz kovačevićevski obojen i raskošan svet mašte provejava gorčina naše uzaludnosti da razumemo i pojednostavimo smisao potrage za „ normalnim„ .

Meda se povukao izvan lože, shvatajući da je opet napravio veliku glupost. Bi mu malo lakše kad Violeta otvori oči i upita šapatom, jedva čujno.
– Ko je to bio?
– Meda. Meda, draga. Naš Meda. . . – smirivao je Arkadije, posmatrajući krivca pogledom koji bi običnog čoveka sigurno ubio. Krivac obori glavu i na dlanu šape pokaza toplomer. Nešto je i promumlao, što još više iznervira Arkadija.
– Bolestan si? – upita ga promuklo. Bes iz grudi ovlaži mu čelo, iskolači oči i izazva pištanje iz ušiju. Meda je znao da sa Arkadijem nema razgovora kad se oglasi pisak; oborene glave, gegajući se, pođe prema izlazu, ali ga gazdin glas zaustavi i okrete u mestu.
– Stani! Dođi ovamo! – zaurla i pogledom ga natera da priđe bez pogovora. – Kako to prilaziš dami s leđa, bez najave? Gospođica je mogla da umre! Bolestan si? ! Znam da si bolestan! Bolestan si u glavu!
Medved je uz gazdinu dreku bivao sve manji i manji. Iz tamnih, okruglih očiju, potekoše suze, a sa suzama se začu nešto nalik na cvilenje. Violeta je gledala uplakanu životinju, pomislivši da je ona kriva za sve što se dogodilo.
– Nemojte da vičete na njega. Nije on kriv. Ja bih se onesvestila i da sam videla miša. Ja sam sklona padanju u nesvest – pričala je dok je Meda stajao oslonjen na drvenu ogradu lože skrivajući lice šapama. I Arkadije se malo primiri; pisak iz ušiju prestade, a glas mu se utiša, unormali, dok je objašnjavao jedva preživeloj verenici. . .
Odlomak iz romana `Meda peva bluz`.

k79
i k84
ik125

k290